Активности - Центар за стручно усавршавање (Регионални центар Ниш)

Пројекат "Час анатомије"

У наставку пројекта Час анатомије, који реализујемо у оквиру годишњег програма Научног клуба, ученици учесници пројекта четвртог разреда гимназија "9.мај" и "Светозар Марковић" у среду 13. децембра у великој сали гимназије "Светозар Марковић" представили су другим ученицима четвртог разреда заинтересованим за медицинске науке, пројектне активности и резултате овог пројекта. Заиста нас радује заинтересованост и ангажовање ученика учесника пројекта, овим примером показали су своју посвећеношћу и на добром су путу да постану изврсни студенти медицине, фармације и стоматологије. Током трајања пројекта ученицима је указано на значај истраживачког рада у медицинским наукама и базичних испитивања која доприносе напретку савремене медицине. Током посета Медицинском факултету Универзитета у Нишу, ученици су упознати са материјалима, методама и токовима савремених научних истраживања, сходно њиховом узрасту. До краја првог полугођа завршна активност пројекта Час анатомије, биће реализована и у гимназији "9.мај" за ученике потенцијално заинтересоване за интегрисане студије медицине из њихве школе.

Honeyview DSC02838 copy Honeyview DSC02840
Honeyview DSC02839 Honeyview DSC02844 copy

Уручене стипендије и награде талентованим основцима и средњошколцима

12.12.2023. у Центру за стручно усавршавање Ниш уручене су стипендије и награде талентованим основцима и средњошколцима Комисије Света Петка, Градске општине Медијана. Ове године стипендије је добило двоје студената, награђено је 16-оро ученика основних и 18-оро ученика средњих школа са подручја највеће нишке општине. Награде су најбољима на конкурсу уручили председник Градске општине Медијана Небојша Коцић и председник комисије Света Петка проф. др Жарко Ранковић.

Honeyview DSC02834 Honeyview DSC02835
Honeyview DSC02828 Honeyview DSC02824 copy

Да ли смо већ у Матриксу? (о АИ - вештачкој интелигенцији)

11.12.2023. Пето предавање у пројекту за наставнике у јесењем циклусу са називом "Да ли смо већ у Матриксу? (о АИ - вештачкој интелигенцији)", реализовано је у Научном клубу у понедељак 11. децембра. У новој нормалности света, вештачка интелигенција игра све већу улогу. Она мења методе учења у будућности. Један од докумената јавних политика Стратегија развоја вештачке интелигенције у Републици Србији за период 2020-2025. наглашава развој образовања усмерен ка потребама савременог друштва условљеним напретком вештачке интелигенције, а то се односи на унапређивање наставних садржаја у основним и средњим школама. Тема Вештачке интелигенције једна је од препоручених тема изборног програма Савремене технологије у нашем образовном систему за 3 и 4 разред гимназија.
Циљ предавања био је упознавање наставника са могућношћу примене вештачке интелигенцији како у самој настави, тако и у припреми наставе, упознавање са најновијим апликацијама које користе благодати вештачке интелигенције и које запосленима у образовању могу помоћу и свакодневном професионалном раду у учионици. На предавању које су реализовали Соња Шумоња, професорка математике у ЕТШ "Никола Тесла" и Александар Стојковић, наставник информатике, технике и тенологије из ОШ "Сретен Младеновић Мика", учествовало је 70 наставника нишких основних и средњих школа.

Honeyview DSC02817 copy Honeyview DSC02811
Honeyview DSC02816 Honeyview DSC02816 copy
Honeyview image15 Honeyview image16

Пројекат "Белоглави супови: Мисија спасавања"

Пројекат "Белоглави супови: Мисија спасавања", који је на Јавном позиву Центра за промоцију науке 2022. године, био најбоље оцењен пројекат из категорије К1 -промоција и поуларизација науке у научним клубовима,отпочео је са реализацијом у Научном клубу Ниш. У периоду 8-9.12.2023. реализовано је представљање пројекта и прве радионице за ученике основних и средњих школа. Пројекат „Белоглави супови: Мисија спасавања“ бави се проблемом очувања угрожених врста,са фокусом на белоглаве супове. Кроз интердисциплинарни приступ, желимо да подигнемо свест ученика о значају ове птице у ланцу исхране и екосистему, као и да их подстакнемо да се ангажују у њиховом очувању. У оквиру пројекта ће бити одржане радионице из биологије, екологије, информационо-комуникационих технологија, као и програмирања и дизајна видео игрица на тему белоглавих супова. Пројектом је предвиђена обрада теоријског дела о екологији белоглавих супова и њиховој угрожености и практичне радионице о програмирању и дизајну игрица са темом белоглавих супова. Аутори пројекта и реализатори радионица су: Милена Димитријевић, научни сарадник на Институту за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду; Ирена Хришек-кустос у Природњачком музеју у Београду; Мирко Лишанин-програмер. Учешће на радионицама узели су ученици: Гимназија "Светозар Марковић"; Гимназија "9.мај"; Прва нишка гимназија "Стеван Сремац"; Медицинска школа "Др Миодраг Лазић"; ОШ "Сретен Малденовић Мика"; ОШ "Цар Константин"; ОШ "Свети Сава". Ученици су подељени у групе, преузели су пројектне задатке и до новог сусрета уживо у јануару месецу, у пројектним активностима учествују онлајн у договореним терминима.

Honeyview DSC02781 Honeyview DSC02798 copy
Honeyview DSC02785 Honeyview DSC02795
Honeyview DSC02805 Honeyview DSC02791

Одржане обуке у организацији Семинара Србије

07. и 08.12.2023. у Центру за стручно усавршавање Ниш, у организацији Семинара Србије, одржане су обуке са следећим темама: Е-архива и архивска грађа и Родна равноправност и родно одговорно буџетирање. Предавач je билa Ана Ђелић Здравковић. Обуци су присуствовале 32 особе запосленe у јавном сектору.

Honeyview IMG 3994 copy Honeyview IMG 3993 copy
Honeyview IMG 3990 copy

Одржано предавање "Перспективе наставника за развој научне писмености ученика и њиховог интересовања за науку"

У Научном клубу у четвртак 7.12.2023.г. у оквиру пројектних активности, реализовано је предавање "Перспективе наставника за развој научне писмености ученика и њиховог интересовања за науку".
Од половине прошлог века говори се о научној писмености да би се указало на потребан ниво научног образовања свих грађана. Научна писменост је водећи оквир у образовној политици и истраживањима. Посматра се као отворен систем знања који се током времена може проширивати према потребама и новим научним сазнањима, који укључује знање о томе шта се сматра науком и разликовање науке од псеудонауке, обухвата способност научног мишљења, способност примене научног знања у решавању проблема, познавање ризика и добити од науке, разумевање значаја науке и технологије за развој друштва и спремност да се користи научна експертиза. Онлајн предавање на Зум платформи за 65 наставника основних и средњих школа, одржала је проф.др Драгица Тривић, редовна професорка Хемијског факултета Универзитета у Београду. Професорка Тривић је информисала наставнике о развоју идеје о научној писмености, различитим визијама научне писмености и циљевима научне писмености. Такође је показала задатке са предходних ПИСА тестирања и протумачила резултате најновијег Писа истраживања из 2022. године за ученике из наше земље. Резултати су показали да је просечно постигнуће ученика из Србије на скали математичке писмености износи 440 бодова (ОЕЦД: 472), на скали читалачке писмености 440 (ОЕЦД: 476), а на скали научне писмености 447 бодова (ОЕЦД: 485). Током предавања разговарало се још о томе: Како вратити потребу за знањем и поверење у науку и како доносити одлуке базиране на научно провереним знањима.

Honeyview 3 Honeyview 17
Honeyview 20 Honeyview 22